Mi amigo no encontró lo que buscaba, y según yo llegué a presumir, consistió en que no buscaba nada, que es precisamente lo mismo que a otros muchos les acontece. Algunas madres, sí, buscaban a sus hijas, y algunos maridos a sus mujeres, pero ni una sola hija buscaba a su madre, ni una sola mujer a su marido. Acaso—decían,—se habrán quedado dormidas entre la confusión en alguna pieza... Es posible—decía yo para mí,—pero no es probable.
Una máscara vino disparada hacia mí.
—¿Eres tú?—me preguntó misteriosamente.
—Yo soy—le respondí seguro de no mentir.
—Conocí el dominó; pero esta noche es imposible; Paquita está ahí; mas el marido se ha empeñado en venir; no sabemos por dónde diantres ha encontrado billetes. ¡Lástima grande! ¡mira tú qué ocasión! Te hemos visto, y no atreviéndose a hablarte ella misma, me envía para decirte que mañana sin falta os veréis en la Sartén... Dominó encarnado y lazos blancos...
—Bien.
—¿Estás?
—No faltaré.
—¿Y tu mujer, hombre?—le decía a un ente rarísimo que se había vestido todo de cuernecitos de abundancia, un dominó negro que llevaba otro igual del brazo.
—Durmiendo estará ahora; por más que he hecho, no he podido decidirla a que venga; no hay otra más enemiga de diversiones.
—Así descansas tú en su virtud; ¿piensas estar aquí toda la noche?
—No, hasta las cuatro.
—Haces bien.
En esto se había alejado el de los cuernecillos, y entreoí estas palabras:
—Nada ha sospechado.
—¿Cómo era posible? Si salí una hora después que él...
—¿A las cuatro ha dicho?
—Sí.
—Tenemos tiempo. ¿Estás segura de la criada?
—No hay cuidado alguno, porque...
Una oleada cortó el hilo de mi curiosidad; las demás palabras del diálogo se confundieron con las repetidas voces de: ¿me conoces? te conozco, etcétera, etc.
¿Pues no parecía estrella mía haber traído esta noche un dominó igual al de todos los amantes, más feliz, por cierto, que Quevedo, que se parecía de noche a cuantos esperaban para pegarles?
—¡Chis! ¡chis! Por fin te encontré—me dijo otra máscara esbelta, asiéndome del brazo, y con su voz tierna y agitada por la esperanza satisfecha. ¿Hace mucho que me buscabas?
—No por cierto, porque no esperaba encontrarte. | Мој пријатељ није нашао оно што је желео, а како ја морам да се хвалим, био је да не тражи ништа, што је управо оно што се дешава са њима и многе друге. Неке мајке, да, у потрази за својим кћеркама, мужевима и неке жене, али не самохрана мајка у потрази за својом кћерком, ниједна жена мужу. Можда, рекли су, они су-заспао усред збрке делове ... Могуће је сам рекао да ми-али то није вероватно. Маска пуцањ дошао ка мени. - Да ли ме мистериозно питао?. -Ја сам-ја одговорио да не лажем. Домино-срео; али вечерас је немогуће; Пакита је тамо; али муж је одлучна да дође; Не знам где се дођавола новчанице. Каква штета! Можете погледати на ком приликом! Видели смо, и не усуђујући се да разговара са себе, послао ми је тог јутра да вам кажем без не видим у тигању ... ја оваплоти Домино и беле траке ... -У реду. - Јеси ли? -И ти мени. - Шта је са вашом женом, човек је рекао да ретког ентитета који је обучен у све мале рогове изобиља, носио црну домино само још једна рука-ле?. -Спавање је сада; иако сам урадио, нисам могао да се одлучи да дође; не постоји други непријатељ забавни. -Дакле, ви сте рест у врлини; Да ли ћеш бити овде целу ноћ? -Не, све до четири. -У праву си. У то је био ван рогат и ентреои ове речи: "Ништа није осумњичен. - Како је то било могуће? Ако сам оставио сат времена након сто ... - У четири кажеш? -Аха. -Имамо времена. Да ли сте сигурни собарица? -Нема брига, јер ... Талас смањи нит моје радозналости; Другим речима помешају дијалога понављају гласове: Да ли ме познајеш? Знам, итд, итд. Зашто, не изгледа да су донели вечерас моју звезду домино једнак за све љубитеље, срећнији, наравно, да Куеведо, који је изгледао за неколико сати чекају да их погодио? - Цхис! Цхис! Коначно сам те нашао, рекао сам другу маску витка, одузимање ме за руку, а његов глас тендера и меша се надам задовољан. Колико дуго сте ме хтели? -Никако, јер они очекују да пронађу. |